NUMIZMATIKA VS BULLION

Numizmatičari često retke kovanice plaćaju "materijalom", ili kažu za neku kovanicu da je običan bulion, a šta to zapravo znači?

BULLION

U svetu odomaćeni termin bulion (engleski: bullion), nema adekvatan prevod na srpski jezik, ali odnosi se na novčić ili polugu izradjenu od plemenitog metala (srebra, zlata i platine), visoke čistoće, najčešće 9999, 999 ili 986. Dakle možemo reći čist metal u prigodnoj, prepoznatljivoj i uporedivoj formi, po tržišnoj (berzanskoj) ceni, uvećanoj za malu premiju. Najčešće težine u kojima se kuju bulion kovanice su:

a) kod zlata: 1/10oz (jedna desetina unce ili 3.1g.), 1/4oz, 1/2oz, 1oz i 2oz
b) kod srebra: 1oz, 2oz, 5oz, 10oz i 1kg. Osim ovih možet pronaći i druge težine (1/20oz, 1/25oz, ali i 5kg…).

Takodje poluge se najčešće izradjuju u težinama:

a) kod zlata: 1g, 2g, 5g, 10g, 20g, 1oz, 50g, 100g, 500g, 1kg
b) kod srebra: 1oz, 50g, 100g, 250g, 500g, 1kg, 100oz...

Osnovni faktori za odredjivanje vrednosti buliona:
1) Tržišna, odnosno berzanska cena metala
2) Težina.

Tipični primeri bulion kovanica u oba metala su Bečka filharmonija, kanadski Maple leaf, američki Eagle, britanski suvereni (novijeg datuma imaju status buliona, dok stari komadi prelaze u ozbiljnu numizmatiku) i Britannia, južnoafrički Krugerandi i mnogi drugi. U Evropi su izuzetno popularni dukati Franz Jozef, krune, guldeni, florini i ostala restrike izdanja (restrike znači da su to novo iskovani novčići a ne iz godine koja je na njima, prm.: svi novi dukati FJ na sebi imaju 1915. godinu).
U tom smislu, neće postojati neke velike razlike u ceni izmedju različitih buliona iste težine, ali i tu je moguće primetiti odstupanja, kao posledica kvaliteta izrade i tiraža. Na taj način proizvodjači praktično generišu i jedan novi segment, koji možemo nazvati polu-numizmatika. Tipični primer su Kineske pande, Australijske kokabure i kovanice inspirisane kineskim zodijakom, kod kojih su proizvodjači kvalitetom izrade i izmenom dizajna svake godine, od generičkih proizvoda stvorili kolekcionarske.
Ono što se u numizmatici podrazumeva, a važi i u bulion segmentu je da oštećene, bušene, modifikovane i kačene kovanice najčešće gube vrednost do tržišne vrednosti metala (izuzeci su veoma retke kovanice).

NUMIZMATIKA

Kod kovanica sa numizmatičkom vrednosti potrebno je primeniti nešto drugačiji pristup u odredjivanju cene. Osnovni parametri su:

1) da li je kovanica retka
2) u kakvom je stanju (očuvanost).

Kao što možete primetiti, dva osnovna faktora vrednosti nisu povezana sa godinom kovanja, koja predstavlja osnovu zablude kod većine laika (mora da puno vredi jer je toliko stara...). Najjednostavniji primeri za demistifikaciju ove tvrdnje su rimske kovanice starosti i do 2000 godina, koje često mogu biti manje vredne od nekih naizgled neinteresantnih kovanica XX-tog veka (naravno pričamo o tržišnoj, a ne istorijskoj vrednosti). Razlozi su jednostavni: otkovano ih je mnogo i većina je u lošem stanju. Svakako izuzeci potvrdjuju pravilo, pa su retki i dobro očuvani komadi veoma cenjeni i dostižu astronomske cene.
Upravo dva pomenuta faktora, daće vam odgovor i na pitanje zašto vrednost numizmatičkih kovanica nije povezana sa materijalom od kog su izradjene. Ako pogledate neki aukcijski katalog, ili pretražite Internet, videćete da su bronza, bakar ili gvoždje ponekad skuplji od srebra ili zlata. Podrazumeva se da će kovanice od plemenitih metala imati minimalnu cenu oderedjenu trenutnom tržišnom cenom tog metala.

Treći faktor kod numizmatike je gradiranje, odnosno ocena. Gradirana kovanica obezbedjuje kupcu autentičnost i standardizovanu procenu stanja, što mnogo olakšava proces odredjivanje vrednosti i njen promet. Gradiranje se vrši i sa bulionima i polu-numizmatikom, ali punu vrednost generiše kod numizmatike, posebno imajući u vidu broj falsifikata koji je u opticaju.

Četvrti faktor koji utiče na cenu je, kao i kod drugih kolekcionarskih predmeta poreklo. Ako je moguće utvrditi i dokumentovati poreklo (dodatno ako poreklo ukazuje na neki zanimljivi dogadjaj ili ličnost), vrednost, odnosno cena se uvećava.

I u ovom segmentu postoje kovanice koje iako pripadaju numizmatici, po ceni gravitiraju bulion segmentu. Tipičan primer je zlatinik 20 francuskih franaka popularno nazvan "petlić" i "napoleon". Razlog je milionski tiraž i puno godina kovanja. Isto pravilo važi i za Jugoslovenske srebrne 20 i 50-to dinarke iz 1938. godine (u ovom slučaju je samo količina presudna). Svakako treba napomenuti da su odredjene kovanice kovane u velikom tiražu, ali su zbog sticaja okolnosti (npr. rata) pretapane ili uništene pa su one koje su opstale malobrojne, retke i vredne. Tipičan primer izvorno malog tiraža, koji je dodatno uništen/pretopljen su crnogorski Perperi.

Numizmatiku je teško naći u vrhunskom kvalitetu jer je to bio opticajni novac (osim ako govorimo o komemorativnim izdanjima). Za razliku od nje bulioni i polu-numizmatika, pogotovo novija izdanja, dolaze u raznim oblicima zaštitnih pakovanja, kvalitet izrade je značajno unapredjen i nisu opticajni novac, pa je mnogo lakše naći besprekorne komade (ako želite kovanice sa ocenama MS69 i MS70 ovo je kategorija za vas). Svakako stvar ličnog ukusa je da li vam se više dopadaju blještavilo poliranih ploča ili patina (a kao kolekcionar možete uživati u oba).

ŠTA IZABRATI?

Imajući u vidu navedene prednosti i mane, šta je onda bolje? Ako je numizmatika samo vaš hobi, odgovor je lak, izaberite ono što vam se više svidja i ne upuštajte se previše u analize. Ako numizmatiku posmatrate kao investiciju (što ne znači da i dalje to ne može biti i vaš hobi i to isplativ), kao i kod drugih oblika ulaganja, dobro je imati stvari koje se različito ponašaju u odredjenom trenutku (diversifikacija portfolija). Da pokušamo slikovito da to objasnimo: i hladno pivo i čaj se mogu piti i leti i zimi, ali je lako odgonetnuti šta se više traži u odredjeno doba godine. Dakle kao što ćete u odredjenom trenutku moći neke stvari da povoljnije kupite od drugih i kada budete želeli da to prodate, neka od opcija će uvek davati više. Kombinovanjem ovih stvari možete imati pravo rešenje za svaku situaciju. Ponovo se pitate šta je onda bolje? Nebrojeno puta su nam postavili ovo pitanje i za razliku od drugih preporuka, koje favorizuju jednu opciju, mi vam savetujemo da svoju kolekciju formirate od "oba carstva" upravo da bi "imali odgovor i leti i zimi". U prilogu tabela sa komparativnim karakteristikama kategorija.



Bez obzira na izbor čuvajte se falsifikata i trudite se da kupite najbolji kvalitet koji možete da priuštite.

Sva prava zadržana GCA 2019.

Learn More

Adresa:

GCA
Belgrade, Serbia, 11000

Telefon:

+381 62 772 060

Vreme:

Ponedeljak - Četvrtak: 10 - 18h
Petak: 12 - 17h
Subota - Nedelja: Zatvoreno